MERSU – EDUARD, 1/48, Bf 109G in Finland, Dual Combo Limited Edition
Tekst i fotografije: Nikola Rađenović

Prepoznatljivost kompanije Eduard ogleda se u fenomenalnim i preciznim maketama koje pojavljuju u kutijama zajedno sa ecovanim delovima, vrlo praktičnim maskama za lakše farbanje prozirnih delova kao i velikim brojem različitih šema farbanja uz raznovrsnost dekala što čini ove makete pravim izazovom za svakog maketara. Ovako upakovane makete dobijaju „titulu” ProfiPACK maketa na koje je specijalno bila usmerena pažnja da bi se izvukao maksimum iz današnje tehnologije i da bi se dobila maketa dostojna pravog aviona, tenka ili nekog drugog objekta. Pored posvećenosti kojoj pridodaje svakom novitetu zasebno, specifičnost Eduarda je i u Limited Edition serijama koje su uglavnom Dual Combo pakovanja koja se sastoje iz dve kompletne makete namenjene prvenstveno maketarima koji su i strastveni kolekcionari određenih modela.

Messerschmitt Bf-109G-14, EDUARD, 1/48, ProfiPACK
Tekst i fotografije: Miroslav D. Šljivić

Glavni lovac nemačkog Luftwaffe-a tokom Drugog svetskog rata je bio Meseršmit Bf-109, oličenje elegancije i prilične ubojitosti u vazduhu a koji je došao sa crtaće table čuvenog profesora  Vilija Meseršmita (Willy Messerschmitt). Od početnih verzija Me-109 do krajnjih izvedbi Bf-109 ovaj avion je postao jedna od ikona Drugog svetskog rata. Uspešnost njegove konstrukcije pokazuje, pored efikasnosti u vazduhu, upravo i dugotrajnost koju je omogućila sposobnost prilagođavanja konstrukcije novim tehničkim rešenjima. Verzija G-6 je bila osnova za razvoj verzije G-14 koja je istrčala na teren tokom leta 1944. kada su zapadni saveznici uveliko prešli Lamanš i iskrcali se u Normandiji a Sovjeti čistili svoju Rodinu od zlog neprijatelja. Bf-109G-14 je tada bio poslednji krik u razvoju ovog poznatog lovca a u sebi je sadržao skoro sve zahteve za promenama iskusnih pilota koji su svoja zapažanja iz upotrebe ranijih verzija preneli konstruktorima. G-14 je dobio novi motor, već dokazani Erla poklopac kabine koji je pilotima pružao mnogo bolju preglednost okoline i još neke tehničke detalje koji nisu toliko vidljivi.

MiG-21SMT, EDUARD, 1/48 ProfiPACK
Tekst i fotografije: Nenad Petkovski

21s-1Kvalitet i preciznost odlivka je odlika dobro poznatog proizvođača – Eduard. Kao i mnoge druge makete, za ovu možemo reći sve najbolje – od primamljivog šarenog boxart-a do idealno raspoređenih i upakovanih delova i sastavnice koje će pružiti pravo uživanje i preglednost tokom izrade.

MiG-21 – čuveni avion čije je makete tj. verzije Eduard obuhvatio skoro pa kompletno.

Verziju koju ću predstaviti je SMT ili lakše rečeno – „grbavi“. Profipack obezbeđuje kompletan obojeni ecovani enterijer ( instrument tabla i bočni paneli ) sa mnoštvom sitnih detalja, rezinske saćaste lansere i maske za providne delove koje uvek dobro dođu i skraćuju proces maskiranja. Dekali su priča za sebe – vrlo tanak film i odlična podložnost za tretiranje hemijom. Velika količina stensila i šema, maskirne i NMF pa ukoliko ste neodlučni kako ćete ofarbati maketu, jedini problem koji možete da imate je upravo i jedino taj.

Pz.Kpfw.III Ausf.C, MiniArt, 1/35
Tekst i fotografije: Saša Vulić

Ljubaznošću firme MiniArt iz Ukrajine stigao nam je model čuvenog nemačkog tenka oznake Pz.Kpfw.III poznatijeg kao Pancer III. Ovom prilikom se zahvaljujem MiniArtu na ustupljenj maketi.

Samo par godina pre početka Drugog svetskog rata predstavlja jedno od najzanimljivijih perioda sa stanovišta razvoja oklopnih jedinica. Nemačka je tih godina bila u obavezi da ne krši odredbe iz Versajskog sporazuma u čijem se 5. delu slaže da neće razvijati i proizvoditi oklopne jedinice. To je baš i nije sprečilo da planira budući razvoj ovog roda vojske. Zanimljivo je da su vojno-tehničku saradnju u to doba, a u svrhu razvoja oklopnih vozila imali sa SSSR-om. Iako neki nemački autori umanjuju značaj saradnje sa švedskom vojnom industrijom ne može se zanemariti uticaj revolucionarnog švedskog tenka imena Stridsvagn L-60 (Strv L-60). Sve se to dešava na samom početku 1934. godine, a još u januaru čuveni Hanc Vilhelm Guderijan predlaže doktrinu razvoja oklopnih jedinica. Ona podrazumeva izradu srednjeg tenka kao glavne okosnice snaga, a sposobnog da se sukobi u sa oklopnjacima protivnika. Osim vozila koje je kasnije dobilo oznaku III predlagalo se i izrada težeg (Panzer IV) i samohodke tj jurišnog topa (Sturmgeschütz – StuG). Plan za Pancer III je nosio naziv Probno motorno vozilo 619 (Versuch Kraftfahrzeug 619) i odmah je naišao na problem. Predlog je bio da se u vozilo ugradi 50mm top ali je tu naišao na otpor nemačke agencije za vojno naoružanje (Waffenamt) koje je smatralo da se u vozilo treba ugraditi top od 37mm kojeg je već bilo na zalihama u dovoljnom broju. Greška!