P-51D-5 Mustang

P-51D-5 Mustang
EDUARD, 1/48, ProfiPACK (#82101)
Tekst i fotografije: Miroslav D. Šljivić

Sjajni konstruktor Edvard Šmud (Edward Schmued), Nemac iz Austrije, je bio šef razvojnog tima u kompaniji North American Aviation (NAA) koji je razvio čuveni lovac P-51 sa kojim je ova kompanija  uskočila u prazan prostor sa svojom ponudom  jer kompanija Kertis (Curtiss) nije mogla dovoljno brzo da ispuni britanske zahteve za njihovim P-40...srećom, Britanci su imali dovoljno sluha za ekipu iz NAA koja je u veoma kratkom vremenskom roku uspela da izbaci prvi prototip. Prve verzije B i C su odradile svoje zadatke sasvim solidno da bi se poslednja ratna inkarnacija ovog aviona, varijanta D, probila u sam vrh najuspešnijih mašina u tom velikom i nesrećnom ratnom sukobu. Nebeski Kadilak mu je bio jedan od nadimaka a dobio ga je zbog svoje elegancije, upotrebljivosti i snage koju je pokazivao u rukama veštih pilota. Izuzetno upravljiv,brz kao munja, sa velikim doletom, snažnom baterijom mitraljeza (6x Browning 12.7mm) i odličnim Pakardovim motorom (Packard V-1650-7) bio je vrlo često nerešivi zadatak za protivničke pilote. Tokom Drugog svetskog rata na njemu je 251 pilot stekao zvanje „asa“ a samom avionu se pripisuje preko 4900 oborenih protivničkih vazduhoplova.

Eduard je ponovo odlučio da uradi široku lepezu jednogtipa kao što je slučaj sa Bf-109, FW-190, Tempestom, Spitfajerom... sve u sitna crevca što bi se reklo. Na našim stranama smo imali priliku da predstavimo Eduardov novi P-51D-5 (rad Dušana Lekića) kasnije izvedbe koja se vidno razlikuje u odnosu na ovu D-5 najraniju verziju. Razlika? U ovoj kutiji (#82101) je jedan sasvim novi ram na kojem se nalaze polutke trupa na kojima je vidljiva ta razlika i to najviše u repnom delu. Naime, prilikom rekonstrukcije C verzije, pored krila urađen je i novi trup od kabine ka repu. Novost je bila sniženje gornje linije zadnjeg dela trupa kako bi se iz nove „kapljičaste“ kabine popravio pogled u nazad koji je na ranijim verzijama bio jedna od glavnih boljki zbog loše preglednosti. Ta prva rana verzija D-5 nije imala takozvani filet(aerodinamički dodatak na spoju trupa i vertikalca) pa je to dosta uticalo na stabilnost tokom nekih manevara u letu. Da bi to popravili, dizajnerski tim NAA je razvio aerodinamički dodatak koji se postavljao na samim aerodromima baziranja dok je NAA pokrenula proizvodnju verzije D-10 koja je imala rekonstruisani i prilagođeni zadnji deo trupa sa vertikalnim i horizontalnim stabilizatorima. U toj prvoj pomenutoj Eduardovoj kutiji Chattanooga Choo Choo su se nalazila oba fileta pa se iz te kutije, zajedno sa ostalim delovima mogao uraditi bilo koji P-51D sve do D-30 podverzije. Dakle, u ovoj novoj kutiji imamo sve za ranu verziju ovog proslavljenog lovca. Na poklopcu kutije se nalazi odlična ilustracija koju potpisuje Piotr Forkasiewicz koji je sa svojim radovima na Eduardovim kutijama uneo prilično dinamike. Eduard je inače izbacivanje ove makete ranog D-5 propratio sa nekolikoodličnih crteža, jedan je pomenuti Pjotrov za naslovnu kutiju a drugi je kolor profil istog aviona koji je uradio Jan Zdiarsky. Oba rada su na visokom nivou po pitanju kvaliteta i autentičnosti. Sama plastika u kutiji je odličnog kvaliteta sa super finim detaljima. Inače, najviše razgovora u toku pripreme alata za maketu je bilo u vezi sa krilima tj. njihovim opremanjem  čuvenim rivetima. Tim iz Eduarda je na ovoj maketi poslušao savete istoričara i ljudi iz struke koji su redom bili za to da se uradi onako kako je bilo u praksi a to je da su riveti (uglavnom) bili „uklonjeni“ gitovanjem i poliranjem kako bi se još više smanjilo trenje i time povećala tako potrebna brzina. Na trupu je druga priča pa je tu prisutno sve ono što je bilo i na pravom avionu gde su bili vidljive sve panelne linije i riveti (zakivci) raznih dimenzija i profila a što je veoma lepo predstavljeno na samoj plastici.Rasklop makete je standardan za ovu vrstu aviona tj. makete. Prvo se radi kabina koja je izuzetno bogata detaljima na glavnim delovima kao i na onim sitnijim. Osnovni set instrumenata na bočnim zidovima kabine, koji čine delom i samu strukturu tog dela aviona, imaju odlično urađene prekidače, tastere i poluge u reljefu pa će i sama plastika biti dovoljna onima koji nisu ljubitelji dodataka. Nakon prilično „napucane“ kabine, boksova za repni točak i uvodnika vazduha, sklapaju se polutke trupa. Na trup se dodaju krila koja su u klasičnom maniru za niskokrilce sastavljena od donjake koja je u punom rasponu i leve i desne gornjake krila. Naravno, pre postavljanja gornjaka, na donjaku se postavlja kutija glavnog stajnog trapa koja je toliko dobro detaljisana da mi se čini da je bolja od prave (!?!?). Ovo je naravno mala šala. Ono što malo iskače iz klišea je postavljanje instrumentalne table sa zaslonom i nišanskim sklopom tek nakon sklapanja trupa i krila. Ceo taj navedeni sklop se jednostavno spusti na predviđeno mesto u prednjem delu kabine i time je kompletiran ceo kabinski kompleks. Nakon toga još ostaju „sitnice“ kao što je stajni trap, flapsovi, napadne ivice i klapne podtrupnih usisnika, izduvi (dve vrste, sa kraćim i dužim izduvnim cevima u zavisnosti od odabrane šeme farbanja tj. manekena koji se radi), četvorokraka elisa, vetrobran i poklopac kabine... ova dva zadnja dela su na ramu sa prozirnom plastikom i odličnog su kvaliteta izrade bez ikakvih mehurića ili distorzije (mislim da to više ne treba ni pominjati jer je današnji kvalitet izrade prozirnih delova veoma visok pogotovo kod ovih velikih proizvođača, to je naprosto sada standard). Ovaj set sve ukupno ima 265 delova u sivoj plastici od kojih se neki ne koriste (koristiće se kod nekih drugih podverzija). Npr. sa rama F koji sadrži delove podvesnog naoružanja (odlične HVAR rakete između ostalog) i podtrupne rezervoare svih vrsta (metalne i papirne) koji su se koristili na Mustanzima koriste se samo rezervoari koji su urađeni sa odličnim površinskim detaljima. Od dodataka koji život znače, kao i u svakoj ProfiPACK kutiji, imamo list eceraja koji je standardno dobar i pokriva odlično urađene pilotske vezove, instrumentalnu tablu (3D), mrežice na usisnicima, nišan, prekidače... i jedan dodatak u vidu šablona koji služi za urezivanje novog panela koji je bio karakterističan za ovaj rani D-5. Set maski je na žutom kabuki samolepivom papiru i dobro dolazi za farbanje vetrobrana, poklopca kabine i točkova. Dekale je uradio Eduard i list pokriva set nacionalnih oznaka za jedan aparat, oznake za šest različitih aviona i komplet servisne natpise. Dekali su vrlo uverljivi po pitanju boja i opšteg izgleda a odnose se na sledeće P-51D-5:

-s/n 44-13318 potpukovnika Tomasa L. Hejsa, k-dira 364.FS, 357.FG 8. vazdušne armije iz avgusta’44.

-s/n 44-13606 kapetana Kloda J. Krenšoa iz 369.FS, 359.FG 8. vazdušne armije iz septembra ’44.

-s/n 44-13859 poručnika Valtera Mjulinsa iz 55.FS, 20.FG 8. vazdušne armije iz septembra ’44.

-s/n 44-? kapetana Džona M. Simonsa iz 317.FS, 325.FG 15. vazdušne armije iz avgusta ’44.

-s/n 44-13321 majora Džordža Predija iz 487.FS, 352FG 8. vazdušne armije iz juna ’44. i

-s/n 44-13321 (varijacija na temu) majora Džordža Predija ali iz jula ’44.

Varijacija na temu majora Džordža Predija je u stvari isti avion sa različitim oznakama u roku od dva meseca, tačnije nakon skidanja dela invazionih oznaka i dodavanja još dve pobede i imena pilota na poklopcu kabine. Mali ali slatki detalji. Ovde bih napomenuo posebno i vrlo zanimljive opcije farbanja za prvi navedeni P-51D-5 potpukovnika Tomasa L. Hejsa k-dira 364.FS. Eduard je dao dve opcije farbanja zato što postoji otvoreni znak pitanja za boje koje su korišćene. U prvoj varijanti, to su standardne američke kamuflažne boje Olive Drab i Neutral Grey a u drugoj su date kao opcija britanske boje Dark Green i Medium Sea Grey. Otkud ovo dvoumljenje? Postoje izvori i fotografije koje tvrde da je u pitanju bila američka šema farbanja a takođe postoje tvrdnje i iskazi pripadnika 364.FS-a da su pred samu invaziju Mustanzi ovog skvadrona dobili premaz britanskih navedenih boja na samom aerodromu baziranja. U svakom slučaju maketari ovde imaju i priliku sopstvenog rovarenja po „arhivama“ i istraživanju pa je samo na njima za koju će se opciju odlučiti.

Sastavnica je standardna A4 formata sa odličnim i vrlo informativnim uputstvima za sklapanje, bojenje i označavanje makete. I tu bih posebno izdvojio uputstvo za farbanje „metalnih površina na silver“ Mustanzima pod naslovom P-51 D-5 ALUMINIUM
LACQUER PAINTED AREAS, dakle uputstvo na kojem su označene površine koje treba da budu završene kao Natural Metal Finish i one koje se farbaju kao Aluminium Lacquer. Na samom kraju je odlično uputstvo za postavljanje servisnih natpisa koje je urađeno u saradnji sa ekipom iz funkedekals-a. Boje koje su preporučene za farbanje od strane Eduarda su od dva poznata proizvođača, GSI Creos (Gunze) i Mission Models-a.Za sada, na prvi pogled, maketa P-51D češkog Eduarda je odlična i sigurno će mnoge maketare učiniti srećnim kada je budu radili a posebno kada je završe.

Zahvaljujem se gospodi iz Eduarda na poslatoj maketi a posebno na kvalitetu kojim nas posebno obraduju.

Više o maketi dok bude na radnom stolu. Živeli.