Spitfire Story: The Few

Spitfire Story: The Few
EDUARD, 1/48, LIMITED EDITION (#11143)
Tekst i fotografije: Miroslav D. Šljivić

Spitfajeri rane proizvodnje su bili čistokrvni lovci namenjeni presretanju protivničkih bombarderskih formacija i borbi sa lovcima i u tome su bili vrlo uspešni. U ranoj fazi Bitke za Britaniju posebno su do izražaja došli Spitfajeri koji su već imali naprednije Rotolove elise (Rotol RMS.8) jer su mogli da izvuku mnogo više od Spitfajera sa elisama od dva koraka. O tome imamo i svedočenje iz prve ruke u autobiografskoj knjizi„Devet života“, pilota lovca i asa Alana K. Dira: ,,Supreriorna brzina penjanja(u odnosu na 109-ku prim.autora) je postojala najviše zahvaljujući tipu Spitfajera kojim je moj skvadron bio opremljen. Avioni 54. skvadrona su bili opremljeni Rotol elisama fiksnog koraka na kojima smo radili testove kada su borbe otpočele. Ostali Spitfajeri su, u to vreme, koristili elisu sa dva koraka (pun mali korak ili pun veliki korak) što je značilo da su oni gubili na performansi prilikom kontinuiranog penjanja.“ Iako su u toj epskoj vazdušnoj bitki glavni oslonac lovačkih snaga RAF-a bili već dokazani Harikeni ipak su na posletku veliki deo slave odneli skvadroni popunjeni Spitfajerima upravo zbog pokazanih osobina i uspeha u vazdušnim borbama kojima su u dobroj meri povratili samopouzdanje kompletnoj naciji. I tu je krenula legenda...

„Spitfire Story: The Few“ je Eduardova prva kutija u kojoj su se pojavili sasvim novi setovi plastike za ovaj čuveni rasni lovac i to u LIMITED EDITION izdanju. Kutija sadrži delove za dve kompletne makete Spitfajera Mk.I i rezinsku figuru čuvenog Daglasa Badera. Moram odmah da dodam da je figura odlična (vidi se i na fotkama) te da su eduardijanci uspeli da naglase sve ono što je karakteristično za Badera a to su jaka brada i stav. Na figuri su veoma uspešno predstavljeni svi delovi uniforme, letačke opreme, nabori i nakon kvalitetnog farbanja to bi trebalo da bude odličan dodatak uz maketu Spitfajera P9443 ZD-D. Dakle, u ovoj kutiji je sve duplirano i zaista mogu da se urade dve kompletne makete. Razlika je u trupovima (pogledati fotke) koji se razlikuju po detaljima u sekciji kabine kod vetrobrana i na hrbatu. Jedan trup predstavlja raniju podverziju koja je bila zastupljena na prvim serijskim Mk.I koji su leteli pred rat i na početku neprijateljstva a drugi je tkzv. kasnija verzija koja je bila na Spitfajerima Mk.I koji su već dobijali oklopljeno čeono staklo (vetrobran) i drugačiju radio stanicu pa je limarija menjana kakobi se sve to prilagodilo. Eduard je zaista raščlanio ove prve podverzije Mk.I u sitna crevca pa se mogu raditi i miksevi svih raspoloživih delova u zavisnosti od referenci za pojedini avion. Naime, na ramovima P i R se nalaze delovi koji pokrivaju kabinu (ili bolje reći, kabine), elise (čak četiri različite: Watts dvokraka, trokrake Rotol i deHavilland promenljivog koraka), sedišta (tri različita), sklopovi hladnjaka i uvodnika, izduvne cevi, kormila pravca, terminezoni, spineri, cevi mitraljeza i topova...sve ono što je potrebno za Mk.I(sve podverzije) i što će nam trebati za tako očekivani Mk.Vc. Dakle, to su generički ramovi koji će biti prisutni u svim kutijama od Mk.I do Mk.V. Naravno, to takođe važi i za ram A sa prozirnim delovima koji su standardno kristalno čisti i bez distorzije a daju nam mogućnost sklapanja otvorene i zatvorene kabine sa vetrobranima bez oklopa (najraniji Mk.I) i sa oklopom. Obzirom na set eceraja (x2) sa kojim možemo lepo da obogatimo inače odličnu plastiku bila bi šteta zatvarati je iako su prozirni delovi odlični. Obzirom da sam već odmakao sa sklapanjem prvog „keca“ iz ove kutije (šema E, Spit gore spomenutog Alana K. Dira) primetio sam da se u sastavnici potkrala jedna mala greškica koja se kosi sa ponuđenim kombinacijama i šemama. Reč je o sedištu koje se nudi za sve date šeme bez obzira da li je u pitanju najraniji predratni Mk.I iz 1938. ili najkasniji (u ovoj kutiji) Mk.I iz septembra 1940. Prvi Spitfajeri Mk.I posebno ti predratni su imali metalno sedište vrlo slično kao kod Harikena Mk.I (sasvim slučajno ga radim paralelno sa Dirovim Spitfajerom) i to sedište je dato i u ovoj kutiji pa ako se radi neki od ranijih predratnih kečeva trbalo bi odabrati to sedište i pre sklapanja sa njega odstraniti deo za patrone signalnog pištolja. Činjenica jeste da su se ti rani Spitfajeri menjali u hodu pa je uobičajena pojava bila da u skvadrone stignu kompleti delova za te najranije aparate na koje bi se isti prvom prilikom i ugrađivali u hodu u skvadronskim radionicama. Početkom ratnih dejstava te promene su išle svetlosnom brzinom o čemu postoje zapisi u okeanu objavljenih knjiga i časopisa. Dakle, obratite dobro pažnju na svoje reference ako želite da uradite neki od aparata koji nisu ponuđeni u kutiji a za to svakako postoji mogućnost obzirom na ponuđene delove. Rasklop maketa je standardan za ovaj tip aviona, jednosedog lovca niskokrilca, i tu nema nekih posebnih nedoumica posebno iz razloga što je sastavnica veoma informativna i jasna. Studiranje sastavnice iz ove kutije mi je predstavljalo zadovoljstvo jer sam mogao dosta toga da naučim, vidim i potvrdim iz svih knjiga i članaka koje sam pročitao o ovom predivnom avionu. Postoji još jedan mali momenat na koji bih skrenuo pažnju prilikom sklapanja kutija točkova stajnog trapa a to je da se zamene mesta delovima P15 i P16 jer mi tako logičnije izgleda. Ovo sam uradio na suvo malopre pa bih tu ipak bio uzdržan za komentar. Radeći ovakvu maketu, maketar često biva sponatno uvučen u pravi vulkan ideja koji izbija zbog velikog broja opcija koje su date pa sam već počeo pripreme za Spitfajer Mk.I na kojem je leteo naš pilot VVKJ major Radoslav „Žorž“ Đorđević. On je imao priliku prvi da ga isproba tokom posete naše delegacije u septembru 1939. jer je VVKJ bilo vrlo zainteresovano da ga uvede u svoju flotu. Kraljevina Jugoslavija je takođe bila zainteresovana i za licencnu proizvodnju. Spitfajer Mk.I registracije K9791 sa dvokrakom Watts elisom, prvom verzijom štapa antene, nišanom koji nije bio električni kao na kasnijim varijantama, ranim metalnim sedištem i svim drugim razlikama u odnosu na kasnije aparate može bez problema da se uradi iz ove kutije. Ti prvi „kružni“ nišani su dati u plastici i na listu eceraja tako da nije problem ako nabavite i neku drugu kutiju u kojoj nema dodataka. Svi delovi su izliveni vrlo precizno, konturno tačni i bez vidljivih ostataka livenja (vidi se da je alat još uvek „mlad“). Ono što je i ovde prisutno a već sam naveo tokom predstavljanja makete Mk.Ia (#82151) su lošije izlivene izduvne cevi jer su na njima prisutna udubljenja nastala livenjem. Taj nedostatak se lako otklanja ali je prisutan i ovde. Maske za lakše i preciznije farbanje prozirnih delova (vetrobran, klizni poklopac kabine i zadnji pokrov, delovi električnog nišana i felne točkova) su od žutog kabuki papira standardno dobro iskrojene na prvi pogled. Šeme farbanja u ranim fazama upotrebe ovog lovca su bile standardne i na prvi pogled pomalo dosadne (Dark Earth/Dark Green na gornjim i bočnim površinama) ali se ekipa iz Eduarda potrudila da nam kroz pokrivanje perioda upotrebe od 1938. do septembra 1940. ponude i deset različito ofarbanih donjaka ovog lovca i to od čisto srebrne, preko crno bele, srebrno crno bele, sky...i sve to u kombinaciji sa različitim dimenzijama RAF rondela, ličnim oznakama pilota i drugim pojedinostima tako da imamo na raspolaganju vrlo lep, šaren i tačan izbor Spitfajera Mk.I:
-K9795, No.19 Squadron, RAF Duxford, Cambridgeshire, oktobar ’38
-No.41 Squadron, RAF Catterick, North Yorkshire, proleće ’39
-K9906, F/O Stanford Tuck, No.65 Squadron, RAF Hornchurch, Essex, leto ’39
-K9955, F/O Archibald Ashmore McKellar, No.602 Squadron, RAF Drem, East Lothian, Scotland, mart ’40
-N3180, P/O Alan C. Deere (RNZAF), No.54 Squadron, RAF Hornchurch, Essex, maj ’40
-P9443, F/Lt Douglas Bader, No.222 Squadron, RAF Duxford, jun ’40
-K9953, F/Lt Adolph Malan, No.74 Squadron, RAF Hornchurch, Essex, jun/jul ’40
-N3162, P/O Eric Stanley Lock, No.41 Squadron, RAF Hornchurch, Essex, avgust/septembar ’40
X4425, F/Sgt George Cecil Unwin, No.19 Squadron, RAF Fowlmere, avgust/septembar ’40 i
-X4382, P/O Osgood Viliers Hanbury, No.602 Squadron, RAF Westhampnett, septembar ’40.

Za svih deset različitih Spitfajera Mk.I su dati odlični dekali koji su u prvo vreme pravili probleme maketarima zato što nisu bili upoznati sa načinom aplikacije. Postavljanje dekala je standardno uz korišćenje uobičajene hemije ali je caka u tome što se nakon sušenja (dobro ih je ostaviti da odstoje 24h, nema potrebe za žurbom) može lepo odvojiti gornji film nosač. Na taj način se dobija aplicirana oznaka koja se odlično „ulila i nalila“ na predviđenu površinu. Gotovo isto to sam imao prilike da probam i upotrebim na jednom od Harikena koje sam uradio i u pitanju su tkzv wet transfer dekali (pogledati Maketar PLUS 2/2016, strana 52, Trikovi i tehnike). Dekali su odlično centrirani i sa uverljivim bojama. Obzirom da je ova kutija bila namenjena „proboju tržišta“ u njoj su kao poklon dodati i dva identična postera A3 formata na kojima je vrlo lepo sročena priča o tehničkom razvoju Mk.I propraćena sa četiri odlične fotografije i prikladnim kolažom dva rana Spitfajer i RAF pilota uz natpis Spitfire Story: The Few. Igrom slučaja, ova kutija iako na vreme poslata od strane ekipe iz Eduarda prilično je zadocnila u dolasku na moja vrata jer je više od tri meseca čamila na nekoj stalaži na našoj carini ali to je već neka sasvim druga priča... Zahvaljujem se Eduardu na poslatoj kutiji u kojoj se nalaze delovi za pravljenje makete ovog sjajnog aviona koji je svakom maketaru razbuktavao maštu.
Dakujem Eduard!