Pz.Kpfw.IV Ausf.J Nibelungenwerk

Pz.Kpfw.IV Ausf.J
MiniArt, 1/35 (Interior Kit) #35342
Tekst: Saša Vulić
Fotografije: Miroslav D. Šljivić

Čuvena „četvorka“ je ostavila dubok trag u istoriji jer je predstavljala kičmu oklopnih snaga snažnog i dobro organizovanog Vermahta. Sve je počelo 1930. godine konceptom razvoja budućih oklopnih snaga, a kulminiralo oktobra 1935. razvojem samog vozila. Krupp je razvio prvi koncept na principu svog „neubaufahrzeug“ vozila ali je brzo prevaziđen. Osim Krupp-a (VK. 2001 K) u razvoju je učestvovao i Maschinenfabrik Augsburg-Nürnberg sa svojim probnim vozilom oznake (VK. 2002 MAN). Projektovanje i proizvodnju nastavlja samo Krupp, dok danas fabrika iz Nirnberga (Nürnberg) pravi poznate autobuse i kamione koje redovno viđamo na drumovima. Prvi primerci nulte serije pravljeni su u gradu Esenu (Essen), ali se proizvodnja ubrzo premešta u Magdeburg. Prvi broj šasije serijski napravljenog vozila bio je 80101. Vozilo Pz.Kpfw.IV je bilo opremljeno kratkocevnim topom Kw.K L/24 kalibra 7,5 cm i dobilo je kodni naziv Begletwagen - tenk za pratnju, podršku. Namera da se vozilo opremi na taj način proizilazi iz obaveštajnih podataka, po kojima Francuska namerava da proizvede 1000 tenkova sa 40 milimetarskim oklopom u vrlo kratkom periodu. Testovi su pokazali da Panzergranate (pancirno probijajuća granata) sa ubrzanjem od 430m/s sa lakoćom probija takav oklop čak i pri uglu od 30 stepeni pa i na daljinama od 700 metara. Rezultati su opravdali da se proizvodnja prvih primeraka bazira na ovom topu. Sa druge strane, nemački analitičari su bili u pravu kada su pretpostvili da će takav top imati problema sa francuskim tipovima tenka Char 2C, 3C i D. Neophodnost efikasnijeg topa dodatno je opravdana činjenicom da su Britanci sa 50 Matildi uspeli da poraze brojčano jače Italijane u Severnoj Africi. Početkom marta 1941. godine Krupp stavlja prvi top kalibra 5 cm Pak 38 L/60 na vozilo serijskog broja 80668. Iskustva sa težim francuskim tenkovima, britanskim bolje oklopljenim vozilima, a naročito sa sovjetskim tenkovima KV-1 i T-34/76 u leto 1941. godine, podstakla su Nemce da konstantno unapređuju ovaj tenk. Proizvedeno je preko 8500 primeraka u raznim varijantama od A do J.
Pz.Kpfw.IV Ausf.J je zajedno sa svojim prethodnikom u verziji H bio najvažniji i najviše proizvođen tenk Vermahta. Ukupno ih je napravljeno oko 5500 primeraka što je skoro dvostruko više od prethodnih verzija istog vozila i jednako broju proizvedenih Pantera i Tigrova. Pz.Kpfw.IV su inicijalno proizvodile tri fabrike: Krupp-Grusonwerk (Magdeburg-Buckau, Das Land Sachsen-Anhalt, Nemačka), VOMAG (Die Vogtländische Maschinenfabrik AG - Plauen, Der Freistaat Sachsen, Nemačka) i Ni-Werk (Nibelungenwerk - Sankt Valentin, Niederösterreich, Austrija). Proizvodnja tipa J počela je u februaru 1944. godine. Proizvodnja u VOMAG-u trajala je samo 4 meseca i za to vreme proizvedeno je 182 vozila. Nibelungenwerk je do kraja rata radio punom parom i proizveo 2995 vozila sa evidentiranim brojevima šasije (Fahrgestellnummer). U vremenskom periodu na koji se poziva ova maketa (januar i februar poslednje godine rata) proivedeno je ukupno 330 vozila u ovoj fabrici. Verzija J nije se proizvodila u Krupp-u.

Najlakše bi bilo napisati samo odlično, preporuka, uživajte i ne bi bilo pogrešno.
Maketa dolazi u, za MiniArt, nestandardnoj kutiji što se tiče visine. Nije ni čudo obzirom na količinu plastike, papira i metala koji se nalazi u njoj. Verovali ili ne (ako sam dobro prebrojao) tu ima 44 rama sa delovima, 22 bunta sa pojedinačnim delovima za gusenice, dekali, 2 lima eceraja i uputstvo za sklapanje na čak 44 stranice. Da je kutija veća i tada bi bila dobro popunjena.
U oči odmah upada sjajna ilustracija na poklopcu kutije pored standardnog broja makete (35342), logotipa MiniArt-a, razmere i INTERIORKIT natpisa, kao i još par podataka o sadržaju kutije. Ispod imena modela dat je vremenski okvir koji su konstruktori iz MiniArt-a uzeli u obzir prilikom izrade ovog modela. Moram priznati da mi je poseban podstrek za pregled i izradu dao upravo taj navedeni vremenski okvir. Sa jedne strane, vremenski okvir mi govori da su konstruktori uzeli u obzir promene na verziji J koje su se desile upravo u tom kratkom razdoblju i neposredno pre njega, a sa druge strane dobio sam želju da proverim da li je moje skromno znanje o ovom tipu tenka barem približno njihovom. Verujem da bih, ukoliko krenem sa upoređivanjem svih delova, napisao ovu recenziju za par meseci, pogrešio u nečemu ili shvatio mnogo toga tek kod delova skinutih sa ramova i zalepljenih na svoje mesto. Za sada dajem samo par napomena o onome što se može videti na ramovima i sastavnici. Nikako ne stavljajte zimmerit jer su poslednji primerci vozila su iz fabrike izašli u avgustu 1944. godine baš kada su i ploče sa strane (Schürzenplatten - pregače) verzije II zamenjene novim tipom. Ojačanje između prednje ploče oklopa i delova sa strane, čija je namena bila da pojača izdržljivost strukture (rađeno do septembra 1944. godine) je takođe uklonjeno sa ovog modela. Promene na vozilu koje su uvedene u avgustu (šest rezervnih članaka za gusenice sa desne strane i držači sajle) i u decembru 1944. godine (tri povratna točka za gusenice, središnje kačenje na zadnjoj strani vozila, dodati podizači na poklopcu odeljka za vozača, zamena C kuka za podizanje na pojedinim mestima sa onim zavarenim tipa obrnutog U, novi tip kupole komandanta vozila) su sve uzete u obzir prilikom izrade makete. Naposletku, nakon pregleda, mogu reći da sam gubio vreme tokom provere, s obzirom na evidentnu tačnost makete tj. njenih delova. Za neke sitnice u unutrašnjosti kupole nema ni smisla prigovarati. Ostaje mi nedoumica zašto se ova izuzetna maketa ograničila na februar 1945. godine jer su izmene koje su nastale kasnije u prozvodnji veoma male. Osim promene na kočnicama, drugačijem varenju tri povratna točka za telo tenka i izmeni postolja antene (zamenjeno drugim tipom zarad uštede na gumi) većih izmena nije bilo. Možda MiniArt planira da izbaci na tržište još jednu varijantu. Ovako dobra i sa ovakvom cenom - kupujem je definitivno pa makar dodatak bude samo u podnožju antene.
MiniArt je najavio ovu maketu uz tvrdnju da je korišćen novi kalup/alat što izgleda potpuno tačno. Već sam imao priliku da držim u rukama neke od ranijih modela ovog proizvođača i uverio sam se u visok nivo detalja i pravilnih odlivaka kod tih modela. Ovaj kalup je odličan. Odmah sam pogledao ram na kojem se nalaze opruge za amortizaciju na šasiji jer su, kod prethodnih modala, oni ranije zahtevali manju doradu. Ovog puta će taj deo posla ići brzo. Još pre sastavljanja makete može se primetiti da je odlivak izuzetno precizan i bez viškova. Postoje delovi na kojima se vide tragovi ubrizgavanja plastike, ali mi deluje, nakon konsultacije sastavnice, da će ovi tragovi uglavnom biti na mestima koja se neće videti nakon sklapanja. Sa druge strane, postoje i delovi na kojima se mogu videti i oznake podproizvođača. Neverovatni detalji su na svakom koraku, jasni, ali nigde nepotrebno prenaglašeni. Ovaj set čini veliki broj delova sa odličnim dizajnerskim rešenjima za bolji izgled i lakše sastavljanje.
Uputstvo o sastavljanju počinje sastavljanjem unutrašnjeg dela vozila gde su količina delova i potrebno vreme za sklapanje na nivou izrade celokupne makete nekih drugih modela pa se ova maketa nikako ne može smatrati „vikend projektom". Sklapanje motora sa svim njegovim delovima i fantastično urađenim prenosom, biće posebno zadovoljstvo, zahvaljujući kvalitetu izrade, kompleksnosti i tačnosti. Proizvođač je ponudio i tri tipa različitih granata, sa precizno urađenim prostorima za njihovo odlaganje u unutrašnjosti vozila. Prostor za posadu je izuzetan, a delovi sistema za hlađenje motora su izvan svake do sada viđene kategorije. Priloženi su i dekali za motor i komunikacionu opremu koja je sastavni deo ove odlično opremljene i bolje kutije. Mislim da do sada nisam video bolje urađen prikaz modela motora i prenosa do točkova, turbine i poklopce sistema za ventilaciju. Naravno tokom izrade, sve otvore možete uraditi u zatvorenoj ili otvorenoj varijanti. Zar ima smisla u zatvorenoj? Sastavnica dobro i jasno prikazuje varijante sklapanja delova. Gusenice su date iz delova na 22 rama. To je po mom mišljenju i najveća zamerka, jer je spoj članaka na ram nešto što će uzeti dosta vremena. Na samo nekolicini članaka gusenica se primećuje i manji višak plastike. Ono što predstavlja balans pomenutom je sistem sklapanja sa pinovima, kao i dodatni alat za lakše sastavljanje koji se nalazi u kutiji. Par delova skinutih sa rama, obrađenih i sastavljenih mi govori da će krajnji rezujtat biti više nego dobar i da će ishod biti ono što se naziva „workable tracks" zavidnog nivoa. Čak 6 stranica sastavnice opisuje sastavljanje Schürzenplatten-a. Ne samo zbog toga što su ilustracije velike i jasno prikazane nego i zbog broja delova (posebno nosača ploča-pregača) i načina njihovog sklapanja. Kupola je odlično urađena sa puno spoljnih detalja, dok je njena unutrašnjost nešto slabije dizajnirana po tom pitanju. Pri tome ne mislim na delove glavnog naouružanja nego na ono što se nalazilo na samim zidovima kupole. Uostalom, ako neko želi da se naknadno pozabavi sa tom opremom predlažem da se dopunski upozna sa prodajnim asortimanom MiniArt-a. Eceraj je prisutan i odličan baš kao i priloženi dekali. Kolorna karta je data na samom kraju sastavnice i sadrži tabelu sa dvadeset boja sa po šest standarda različitih proizvođača čiji se krajnji rezultat može videti u pet priloženih šema farbanja. Cev topa je izlivena u jednom komadu izuzetnog kvaliteta. Da li je to dovoljno da nadomesti metalnu cev odlučite sami. Trenutno je ovo najbolja maketa ovog vozila koja se može naći u prodaji. Najveći problem jednom maketaru će biti napraviti plan šta i na koji način ostaviti otvorenim.
Tvrdim na nikako nećete pogrešiti ako ovu maketu nabavite. Definitivno dugoročan projekat sa fantastičnim rezultatom. MiniArt poseduje odličan sajt sa fotografijama ovog modela u različitim fazama izgradnje. Zadovoljstvo ih je pregledati i svakako treba odvojiti malo vremena za to.
Zahvaljujem se MiniArt-u na ustupljenoj maketi.

Još malo o istoriji „četvorke“:
Osim Vermahtu Pz.Kpfw.IV je isporučivan i nemačkim saveznicima. Osim prodaje odnosno zamene za sirovine, praktikovana je i donacija u naoružanju zbog želje da se bolje opreme i saveznici, pogotovo oni koji su bili prisutni na Istočnom frontu i u doba napredovanja Crvene armije. U nekim slučajevima postoje podaci o broju predatih vozila, ali ne uvek i o tipu. Jedan od saveznika je svakako Rumunija. Pouzdano se zna da je isporučeno 127 komada u razdoblju od novembra 1943. do avgusta 1944. godine, pa se može zaključiti da je deo isporuke bio i u vidu modela H tokom 1943. godine. Finska je trebala da dobije 20 tenkova u avgustu 1944. godine, ali je registrovano prispeće samo 15 vozila pre nego su Finci promenili stranu u ratu. Posebno je zanimljiva priča o postojanju i korišćenju Pz.IV-ke u Bugarskoj i njenim oružanim snagama. Zapadni izvori tvrde da je pomenutoj državi, dok je bila jedan od najvatrenijih saveznika Rajha, isporučeno 88 vozila ovog tipa u periodu od februara 1943. godine pa do istog meseca naredne godine, što je bilo dovoljno za jedan bataljon. Mnogi od tih tenkova korišćeni su u borbama protiv samih Nemaca nakon što je Bugarska promenila stranu u septembru 1944. godine. Kako su već bili obučeni za ovo naoružanje, Sovjeti su ih snabdeli sa još 20 komada koje su ranije zarobili. Nakon rata Nibelungwerk je, pod upravom Sovjeta, kompletirao još 28 vozila tipa J koji su predati u ruke Bugarima tokom septembra 1945. godine. Brojevi šasije (Fgst.Nr - Fahrgestellnummer) se kreću u rasponu od 110203 do 110415. Decembra 1945. godine Bugarska je imala zvanično 102 vozila ovog tipa u aktivnoj službi, ali je uporno poricala isporuku onih 88 komada od Nemačke. Poslednji podaci o aktivnoj službi su iz novembra 1950. godine kada je bilo 69 primeraka. Mnogi od njih i dalje se mogu naću po depoima u Bugarskoj i svakako predstavljau izuzetan izvor za istraživanje. Ipak, za istraživanje je najbolji slučaj Čehoslovačke. U maju 1945. godine, pri kraju rata, na teritoriji ove države ostalo je mnogo različite opreme. Ne postoji pouzdan broj koliko je Pz.Kpfw.IV-ke bilo priključeno novoformiranoj armiji, ali ih je bilo najmanje 150 primeraka. Na čak 83 primerka, serijski broj šasije je pokazivao da se radi o najnovijim primercima verzije J. Mnogi primerci, zahvaljujući doradama, popravkama i ukucavanju sopstvenih brojeva nisu mogli biti jednoznačno identifikovani. Tamošnji inženjeri su čak sklopili hibridno vozilo od delova Sturmgesschuetz-a IV kome je sklonjena superstruktura i na šasiju dodata modifikovana konstrukcija Pancera IV. Brojevi šasije hibrida nalazili su se u opsegu od 100001 do 102000 koji su korišćeni na Sturmgesschuetz-u. Najmanje tri takva vozila postojala su u armijskim spisima. Kada se armija značajno opremila naoružanjem istočnog tipa, veliki broj „četvorki" je remontovan i prodat Siriji. Uključujući i barem jedno „hibridno" vozilo. O Vermahtovoj „četvorci" postoji odlična i dostupna literatura pa bi iole opširnije pisanje o razvoju i varijantama zahtevalo dosta vremena i prostora ne samo zbog različitih modifikacija samog vozila nego i zbog njegove istorije, razvoja, brojnosti i primene.