Hawker Tempest Mk.V 1.serie, EDUARD, 1/48 #82121

Tempest Mk.V (Series 1)
EDUARD, 1/48, Profi PACK (#82121)
Tekst i fotografije: Miroslav D. Šljivić

Apsolutni šampioni u obaranju nemačkih V-1 letećih bombi, bili su piloti koji su upravljali famoznim  Hoker Tempestima (Hawker Temepest Mk.V). Ove sjajne mašine su stigle u presretačke skvadrone RAF-a taman na vreme da ih poteraju do maksimuma tokom presretanja gore pomenutih V-1 kao i da uzmu učešče u operaciji „Overlord“ poznatijoj kao dan „D“ ili bitka za Normandiju.
Novopristigli Tempesti su se pokazali u odličnom svetlu kao lovci presretači na srednjim i malim visinama na kojima su vrlo uspešno lovili sve što je imalo protivničke oznake pa čak i supermoderne mlaznjake Me-262 iznad okupirane Evrope. Kada nisu presretali/lovili neprijateljske lovce, išli bi u „slobodan lov“ na nemačke transporte u vidu železničkih kompozicija, transportnih kolona, rasturanje aerodromske infrastrukture i saobraćajnih čvorova... uvek su bili rado viđeni i od svojih kopnenih trupa kojima su pružali vrlo preciznu vatrenu podršku neutrališući protivničke utvrđene tačke, oklop, artiljeriju, komandna mesta a o učinku na moral ne treba trošiti reči.
Češki EDUARD je sa ovom sasvim novom maketom britanskog Hoker Tempesta Mk.V (1. Serije) nastavio niz izbacivanja vrlo uspelih maketa iz doba Drugog svetskog rata po pitanju opšteg izgleda, tehničke verodostojnosti i maketarske uklopivosti. Pre nego što sam počeo da pišem ovaj prikaz, napravio sam „prve rezove“ koji su mi nedvosmisleno ukazali upravo na ono već napisano. Pa da krenem redom...

Sklapanje kabine
U ovom ProfiPACK-u (#82121) se nalazi lep set eceraja (o njemu malo kasnije) koji sadrži detalje koji ako se upotrebe mogu osetno da podignu verodostojnost pilotskog prostora. Instrumentalna tabla je data u tri verzije pa svaki maketar može da izabere „klot“ tablu na koju ide dekal sa instrumentima, tablu sa reljefnim okvirima glavnih instrumenata koje može lepo da uradi pažljivim farbanjem i instro tablu koja u osnovi ima plastični nosač na koji idu delovi iz fotoecovanog seta. Ako želite da uradite maketu sa otvorenom kabinom, ova treća varijanta će biti najbolja jer je krajnji rezultat impresivan. Tome doprinose ne samo vrlo precizno nanete boje na određena mesta nego i ispupčeni instrumenti koji kada se poklope sa licem instro table odaju pravi 3D utisak.
Prilikom sklapanja treba posebno biti pažljiv sa rešetkastom konstrukcijom jer je vrlo lomljiva zbog tankih „cevi“ koje čine konstrukciju. Meni se desio lom prilikom skidanja kao i prilikom manipulisanja tokom sklapanja. Ako se to i desi, malo tečnog lepka rešava stvar.
Jedina začkoljica u sklapanju kabine je deo E9 koji je predviđen za sklapanje u trećem „C“ koraku a što znači na samom početku. Moja preporuka je da se taj deo postavi na predviđeno mesto (zadnji oklop kabine) tek nakon sklapanja polutki trupa i zatvaranja kabine gornjom pločom F8.
Krila
Donjaka krila u punom rasponu i dve gornjake čine komplet nosećih površina u koji se, pre lepljenja, postavljaju zidovi kutija stajnog trapa koje su date sa odličnim reljefnim detaljima. Prilikom formiranja tih kutija nisam naišao na probleme jer je sve vrlo lepo osmišljeno i unapred označeno redosledom koraka prilikom sklapanja.
Jedini „problem“ se javio prilikom sklapanja gornjaka krila sa donjakom i to na potezu od korena krila do topovskog dela. Naime, napadne ivice krila se ne formiraju kako bi trebalo jer se stvorio kanal između delova. Iskreno, namerno sam „problem“ stavio pod navodnike jer se ta pojava vrlo lako stavlja pod kontrolu upotrebom bilo kojeg maketarskog gita u vrlo maloj količini i potom laganim šmirglanjem. Ovde treba biti oprezan da se ne bi izgubili veoma lepi detalji na tom delu krila.
U krilima je bila smeštena baterija od četiri topa Hispano Mk.II od po 20mm koji su „virili“ van krila.
Nakon sklapanja trupa i krila, postavljanja horizontalnih stabilizatora te kormila pravca, nagiba i dubine, maketa je spremna za prajmer (po želji, naravno) i farbanje.
Prozirni delovi su izuzetne čistoće i bez distorzije ali zbog konstrukcije kliznog poklopca kabine i njegove tankoće treba biti vrlo oprezan u baratanju sa istim kako ne bi došlo do loma.
List sa fotoecovanim delovima sadrži veoma lepo i precizno urađene delove kokpita (razne ručice i poluge, instro tablu, papučice komandi pravca...), pilotske gurtne, kompas,11 pločica ojačanja trupa i dr. Sa njima se radi bez problema a efekat koji se postiže je odličan.
Pravi filigranski rad predstavljaju panelne linije, zakovice i zavrtnji koji deluju vrlo ubedljivo.
Set maski za farbanje je standardno vrlo koristan a posebno što pored maski za vetrobran, poklopac kabine i felne na točkovima sadrži i masku gazne površine na gornjakama krila uz trup. Ovaj set je vrlo upotrebljiv.
List dekala je uradio italijanski Kartograf (CARTOGRAF.COM) i sadrži nacionalne oznake, registracije, kodna slova skvadrona, lice instro table i kompletan eceraj. Dekali su odličnog kvaliteta sa pogođenim bojama a da su perfektno centrirani ne treba ni napominjati.
U ovom pakovanju za prvu seriju, date su oznake za šest Tempesta Mk.V prve serije. Dva su iz perioda dok su Tajfuni i Tempesti nosili posebne oznake na donjakama krila (belo-crne trake, slične ali ne i iste kao trake za dan „D“) zbog lakšeg raspoznavanja od strane PAA posada na britanskom tlu tokom presretanja i jurnjave sa V-1, jedan aparat je iz „među perioda“ iz maja meseca samo sa standardnim oznakama i tri su iz juna meseca 1944. iz perioda bitke za Normandiju. Zbog svih ovih oznaka, maketa je prava poslastica a vrlo uniformno (da ne kažem monotono) RAF farbanje i označavanje se razbija vrlo efektno. Dakle, na setu dekala su prisutne oznake za:
EJN766, No. 486 (RNZAF) Squadron, RAF Station Castle Camp, Engleska, april 1944.
JN751, Wg Cdr Ronald P. Beamont, DSO, DFC & bar, CO  of  No. 150 Wing, RAF Station Bradwell Bay, Engleska, april 1944.
JN755, No.3 Squadron, Newchurch, Engleska, maj 1944.
JN751, Wg Cdr Ronald  P. Beamont  DSO, DFC & bar, CO of  No. 150 Wing, Newchurch, Engleska, jun 1944.
JN763,No. 486(RNZAF) Squadron, Newchurch,  Engleska, jun 1944.
JN765, No.3 Squadron,  Newchurch,  Engleska, jun 1944.
Obzirom da je Tempest Mk.V prve serije nastao „kalemljenjem“ (produžavanjem)Tajfunovog trupa, ostali su neki autentični detalji kao što su ojačanja na spoju zadnjeg dela trupa i repnog dela a koje je EDUARD sasvim lepo predstavio nizom „pločica“ u setu fotoecovanih delova koje treba posebno postaviti/nalepiti na određena mesta.  
Tokom priprema tj. upoznavanja sa ovim vazduhoplovom iz dostupnih izvora (lična biblioteka, crteži Ričarda Karuane, RAF Museum...) došao sam do zaključka da su zaista postojale vidne razlike između Tempesta Mk.V 1.serije i Tempesta Mk.V 2. serije. Na ovoj maketi, koja predstavlja Mk.V prve serije, svi autentični detalji za tih prvih 100 aviona su prikazani do detalja. Iskren da budem, kada sam video u najavi taj sufiks 1. Serije, zapitao sam se da li je to  zaista potrebno? Da, jeste. Razvoj tehnologije izrade maketa je na nikada višem nivou i ozbiljni proizvođači mogu sebi da dopuste da uđu u „sitna crevca“ prilikom planiranja i izrade novih maketa. Ne brinite, time se neće izgubiti draž maketarstva, uvek će postojati mogućnost prerade, dorade i upotrebe glavnih maketarskih veština. U svakom slučaju, maketarstvo nikada nije bilo dostupnije i razvijenije nego sada pa zato... uživajmo.
Moju maketu Tempesta sam doveo do pred farbanje i mogu da kažem slobodno da sam uživao u sklapanju a što želim svima koji budu radili u izradi ove sjajne makete.
Zahvaljujem se EDUARD-u na ustupljenoj maketi i sjajnom maketarskom doživljaju.
EDUARD, děkuji!

Dodatak
Tokom moje posete rafovom muzeju u Kosfordu imao sam izuzetno zadovoljstvo da me kroz njihovu radionicu provede gospodin Frank Arnot, glavni restaurator na projektima Welingtona i Tajfuna u tom trenutku. Veza između Tajfuna i ove priče o maketi Tempesta je u izduvnim granama istog motora koji su koristile kasnije verzije Tajfuna i rane verzije Tempesta  a to je Napier Sabre. Elem, gospodin Frank inače i sam maketar, mi je pokazao deo izduvne grane Napier Sabre-a sa jednog Tajfuna kasnije varijante (istu sam držao u ruci) te mi je rekao da su iste bile i na ranijim verzijama Tempesta.
Eduard je i ovaj detalj sasvim dobro uradi.